Oproštajno pismo Jovana Divjaka

Poštovani i dragi prijatelji,

Hvala vam što ste došli da me ispratite “na bolji svet” kako se u kaže u tradiciji jednog naroda. Meni je ovaj bio veoma ugodan, sretan i bogat. Znam da vas je slomila, skrhala tuga zbog rastanka, kao što je i mene dok ovo pišem. Prisustvovao sam na stotine dženaza i sahrana gde su odabrane osobe govorile sve najlepše o pokojnicima, “o pokojniku sve najlepše” kakav je običaj u narodu. Mislim da je prirodno da ja, Jovan Divjak, govorim o sebi, a pročitaće neko od mojih bliskih prijatelja koji budu kuražni da bez ijedne suze emotivno pročitaju moje obraćanje.

Na sahranama/dženazama obraćanje je počinjalo – bio je dobar čovek. E, to kakav sam bio to vi ovde prisutni znate. I ovakav i onakav, ali siguran sam da sam bio moralan, pošten, čovek u najlepšem smislu reči. Naravno, i skroman. Tako sam odgojen u porodici majke Emilije i oca Dušana. Tako smo supruga Vera i ja odgajali Želimira i Vladimira. Vrhunac u životu doživeo sam u izjavi unuka Gregora koji je napisao – deda ponosan sam na tebe.

Rođen u jednoj beogradskoj bolnici 1937., a životni put sa roditeljima vodio me je iz sela Šuvajići na obali Dunav pred Smedereva do sela Jablanica (Bosanska Krupa) gde je otac bio učitelj i rođena sestra Nada 1940.

Otac službovao u Rumuniji (Rumski Banat) 1941 – 1944., u Beloj crkvi i Bosanskoj Krajini  – gde sam počeo osnovnu školu! Malu i veliku maturu završio sam u Zrenjaninu 1950 – 1959. Majka hrabrosti, razvela se i veoma teško izdržavala tročlanu porodicu. Uputila me je u vojnu akademiju u Beograd jer mi nije mogla plaćati studije. Službovao sam u Titovoj gardi u Beogradu, godine proveo na školovanju u vojnoj školi u Parizu, a u Sarajevu sam bio na službi od februara 1966. godine. Završio sam komandno štabnu akademiju i ratnu školu dok sam obavljao dužnost komandanta pitomačkog bataljona, nastavnik taktike i načelnik katedre taktike u Školskom centru u kasarni “Maršal Tito” u Sarajevu.

U periodu 1984 – 1989 obavljao sam dužnost komandanta TO okruga Mostar, a od 1989 – 1991 komandant TO okruga Sarajeva. Da se pohvalim – ocenjivan sam visokom ocenom za obavljanje ovih dužnosti.

Od 08.04.1992. nalazim se na dužnosti operativca, zamenika komandanta TO RBiH i na raznim funkcijama u štabu OS RBiH bio do 01.03.1997.! Dragi pripadnici Armije BiH na vama je da sudite kakav sam bio kao vojnik, profesionalac, čovek, saborac – takvog me zapamtite i pričajte vašim najbližim. To je najčasniji period u mom profesionalnom životu. Veoma cenjeni pripadnici ARBiH budite ponosni na vaš doprinos u odbrani Bosne i Hercegovine u istorijskim granicama i očuvanju građanske i sekularne višebrojne zajednice. Na tim temeljima odgajajte vaše porodice.  

Nikome ništa nismo oduzimali ili sprečavali da poseduje svoje. Najvrednije u proteklih 27 godina što smo zajednički pomogli u obrazovanju dece i mladih Bosne i Hercegovine – putem stipendiranja, studijskih i obrazovnih putovanja u 18 država Europe, Urugvaju i Kanadi, letovanja – inkluzije na Boračkom jezeru za decu žrtava rata, decu sa invaliditetom, decu sa posebnim potrebama i mlade iz entiteta Republika Srpska. Njih 7300 dobilo je stipendije, preko 4500 zimovalo i letovalo. Hvala svima od korisnika Udruženja koji su preuzeli zrnce znanja od Mersihe, Meline, Ede, Mehe i mene u četvrt veka. Mlad čovek koji je potpuno obrazovan i odgojen može biti koristan sebi, porodici i društvenoj zajednici. Uzmite ono što ste dobro naučili u “Kući ljubavi” a ono što ne smatrate da nije odbacite.  

Hvala vama mladima sada prisutnim na ovom mestu što postaste samostalni, porodični ljudi i uspešni u profesiji.

Drage Sarajlije, pola stoljeća života među vama – od komšija, mog frizera, krojača, prodavača/prodavačica u prodavnicama, na pijacama, prodavača novina, vas koji radite u institucijama kulture, umetnosti, sporta – ogromno hvala. Bio sam jedan od vas, sa vama i u sunčana i u kišna vremena. Nema boljih ljudi, osim ponekog, sa kojima smo supruga Vera i ja imali najtopliju komunikaciju. Hvala vam. Dani života u Sarajevu su bili dani ljubavi, međusobnog poštovanja i uvažavanja.

Izvinjavam se ako sam nekoga, nikada sa namerom, povredio. Halalite mi, kako se to kaže na ovim prostorima. Pustio sam suzu, trenutak nego sam sklopio oči. Pustite i vi sada. Neka mi je sretna bosanska zemlja. Sa ljubavlju koju nosim sa sobom.

Vaš Jovan, Bosanac i Hercegovac sa dna kace.